Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић одбацио је критике опозиције, која је тврдила да се за пругу Београд-Ниш узима кредит у износу од 2,8 милијарде евра, прецизирајући да је реч о укупној вредности пруге, а да је кредит у износу од 1,6 милијарди евра.

"Кредит је тачно 1,6 милијарди евра, од чега је 1,1 милијарда евра од Европске инвестиционе банке и око 500 милиона евра од Европске банке за обнову и развој. Европска унија ће нам дати грант од 598 милиона евра, а остатак око 527 милиона евра биће финансиран из буџета Србије", рекао је Весић.

Весић је позвао опозицију да користи тачне податке о задужењу. Према његовим речима, за изградњу пруге између Београда и Ниша, која ће омогућити да грађани за 100 минута стижу од једног до другог места, расписује се тендер по процедурама Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој.

На питање опозиције ко одређује које су пруге важне, Весић је упитао ко је краљу Милану одредио да гради пругу између Београда и Ниша?

"Ја мислим да је та пруга важна, некоме очигледно није. Грађанима који живе у Нишу је важна. Имамо и других значајних пруга, али та пруга је кичма Србије која спаја север и југ", напоменуо је Весић.

Весић је навео и да су други железнички пројекти рађени у складу са тендерском процедуром.

“Када причамо о другим железничким пројектима као што је Сталаћ-Ђунис, такође је рађен по тендерској процедури. Када причамо о деоници Ниш-Димитровград, такође је рађен по тендерској процедури и ту је Европска унија дала грант од 110 милиона евра, 134 милиона евра је кредит Европске банке за обнову и развој, а остатак 20 милиона евра требало је да се обезбеди из буџета Србије", рекао је Весић.

Весић је истакао да је, када је реч о том пројекту, било недопустиво кашњење од 2018. године везано за припрему тендерске документације.

"Зато ће неко у Железници ко је крив да одговара, јер ја заиста мислим да је новац требало раније да се потроши. Зато сам убрзао процедуре у вези са реконструкцијом пруге Ниш-Димитровград јер је у међувремену завршен тендер. Ове године почиње реконструкција пруге", рекао је Весић.

Весић је нагласио да у периоду од 1976. до 2012. године није изграђен ниједан центиметар нове пруге, додајући да је између 2012. и 2022. године изграђено 134,7 километара нових пруга. 

“Између 2001. и 2012. године је обновљена само једна пруга од 31 км, а од 2012 до 2022. године обновљено је 754,9 км пруга. У овом тренутку се реконструише или гради 156 км пруга, а у плану је да се у наредних 10 година реконструише 1729 км пруга. То су чињенице", подвукао је Весић.

 

 

 

Изменама Закона о планирању укидамо Закон о линијској инфраструктури

Весић је најавио да ће изменама Закона о планирању и изградњи бити укинут Закон о линијској инфраструктури, на који је Европска унија имала највише примедби.

Весић је, одговарајући посланику Владимиру Обрадовићу из посланичке групе "Уједињени", који је затражио већу транспарентност у реализацији пројеката, рекао да Министарство на чијем је челу и ФОН раде на програму праћења свих инфраструктурних пројеката, како би се у сваком тренутку знао степен финансијског извршења, извршени радови, кашњења.

"Биће постављене камере на градилиштима, имаћемо све информације и мислим да је то корисно и да сви треба да знају шта се дешава на пројектима. Радујем се томе и нема проблема да сви који желе, прате сваки пројекат. Треба више укључити све универзитете", рекао је Весић и подсетио да је Министарство потписало уговор са Београдским универзитетом о студентској пракси, која ће почети већ у марту.

Весић је навео да ће Закон о линијској инфраструктури бити укинут изменама Закона о планирању и изградњи.

"То је била примедба Европске уније, а с обзиром на измене Закона о јавним набавкама, нема више разлога да Закон о линијској инфраструктури постоји, због чега ће бити укинут“, рекао је Весић.

Додао је и да је у Београду 19 културно-историјских целина, од којих је 9 проглашено од 1960. до 1990. године.

Затим од 1990. до 2017. године ниједна културно-историјска целина није проглашена.

"Од 2017. до 2022. године, проглашено је 10 културно-историјских целина, и још пет је на чекању", рекао је Весић.

По питању уџбеника, о чему су се такође чуле критике у парламенту, Весић је рекао да је Александар Вучић први председник који је тражио да уџбенике из национално осетљивих предмета штампа домаћи издавач, Завод за уџбенике.

"То нико никада није урадио. Знамо за монопол издавачких кућа и то није од јуче, али ми сада први пут покушавамо то да решимо, а да ли ћемо успети, видећемо", рекао је Весић.

 

Железнички коридори припадају грађанима, а не влади или странкама

Весић је поручио да је пројекат изградње брзе пруге Београд – Ниш, као наставак железничког коридора Београд – Суботица, од значаја за целу земљу и он не припада влади, нити једној странци, већ је пројекат за добро грађана.

На излагање Ђорђа Микетића из посланичке групе "Морамо – Заједно", који је изнео примедбе што БГ воз не иде до Панчева, или до Пазове, тврдећи да се то може решити "једним потписом", Весић је рекао да не можете њему да говори о БГ возу, јер је то надлежност локалне самоуправе.

"Док сам ја био на функцији у Београду, БГ воз је продужен до Младеновца и Лазаревца. Од Вуковог споменика до железничке станице Младеновац стиже се за око 63 минута, а то је брже него аутомобилом или аутобусом. Припремамо пројекат изградње градске железнице, паралелно са метроом, која ће ићи не само до националног стадиона, већ и до центра Сурчина и аеродрома. Касније ће ићи до центра Обреновца. То је суштина железнице", рекао је Весић.

Микетић је, такође, замерио што Панвоз иде само до Панчевачког моста, али је рекао да и сам подржава идеју изградње железнице, у складу са потребама грађана, на шта је Весић рекао да Панвоз вози до Панчевачког моста јер ту постоје услови за преседање путника.

"Панчево није део Београда, како је било до 1941. године, тако да Београд не може без договора са Панчевом да прошири БГ воз. Кроз пројекат реконструкције БГ воза планирамо да укључимо не само Панчево, него и Пазову и друге општине из којих и ка којима људи из Београда гравитирају. Од лета ће бити и више полазака Панвоза, јер стижу нове композиције", рекао је Весић.

Напоменуо је да је воз до Панчева обновљен управо на његову иницијативу као министра, а да БГ воз не може до Панчева без договора две локалне самоуправе.

"Ви сте покренули петицију грађана, који су били у праву и то сам рекао. Било би фер да кажете да сам ја реаговао десетак дана пошто сам ступио на функцију министра, и нашао делимично решење за то. Ни ја ни СНС немамо ништа са аутобуским превозником у Панчеву, који је имао монопол, јер да имамо, не би било воза данас. Послали смо и инспекцију том аутопревознику, јер није нормално да постоји монопол", рекао је Весић.

Додао је да је, док је био у Граду Београду, спроводио идеју потпуног повезивања свих приградских општина БГ возом.

"Железнице се развијају. Драго ми је што се залажете за екологију и сигуран сам да се залажете за развој железнице. То није питање политике. Али када неко ко је ваш политички противник, као што је Вучић, Брнабић или ја, урадимо добре ствари за екологију реците то јавно. Неће вам пасти круна са главе", рекао је Весић.

Напоменуо је да се свуда опасне материје превозе железницом, што није ново, и није тачно да се превозе без процедура и контроле.

Додао је да ће превоз опасних материја железницом кроз Београд бити укинут када буде изграђена обилазница око Београда, од Бубањ потока до Панчева, која се тренутно пројектује, а обухватиће и друмско-железнички мост код Винче.

То измештање је, подсећа, предвиђено урбанистичким планом још 1971. године, а до тада су опасне материје ишле тик поред Калемегдана, Дунава и Саве.

"Чуди ме да они који су раније били на власти, као да не знају да постоје стратегије и планови, деценијама уназад да се измести железничка станица. То није била одлука власти 2015. године, већ још 1971. године. Ми само те планове спроводимо, јер имамо стабилну економију, више жеље и знања. Нисмо ми ништа измислили у односу на оно што се раније планирало. И врло смо успешни у томе, а ако желите да нам се придружите у томе, врло радо. Ја сам увек спреман да саслушам сваку иницијативу, без обзира са које стране долази. Кад су се пожалили грађани Панчева, ја нисам правио питање да ли сте ту ви", рекао је Весић.

Додао је и да није у реду рећи да су коруптивни послови само они које спроводе кинеске компаније, само зато што су кинеске, наводећи да и амерички Бехтел, који ради Моравски коридор, ради на основу уговора Србије и САД.

"Па то није за вас коруптивно, али јесте када раде кинеске (компаније). То је ружно и не треба да се ради", рекао је Весић.

Рекао је и да није тачно да "једним потезом пера" он, као министар може да уведе БГ воз до Панчева.

"Нисам ја баш тако свемоћан како ви мислите. БГ воз је надлежност Београда, који може да се прошити уговором Београда и Панчева, али и ако Србијавоз има довољно композиција, а нема их. Да ли могу Панчево и Београд да се договоре не знам. Да може једним потезом пера, то би се решило, јер ја не бих ни размишљао", истакао је Весић.

Подсетио је да је план Европске уније да у наредних 10 година удвостручи број железничких колосека и захвалио Микетићу што подржава изградњу железница.

Весић је, такође, изнео податак да се брзим возом "Соко" од Београда до Новог Сада за 11 месеци превезло више од 1,5 милиона људи, односно било је више од 2,6 милиона вожњи, као и да је издато скоро 2.000 месечних карата.

Немогуће је, додао је, да се обнове сви километри пруге, којих има око 3.300, али сада се, после деценија неулагања у пруге, инвестира и планира да се у наредним годинама изгради преко 1.700 километара.

 

 

 

Извор: Танјуг/РТС 2