Председница Скупштине Републике Србије Ана Брнабић изјавила је да нико, ни под којим условима, никада, не сме да насрне на просветног радника и навела да ћемо, када се макар око тога будемо сложили, урадити велику ствар за наше друштво.

Брнабић је, поводом напада на в. д. директорку Пете београдске гимназије, навела да би у центру Београда, тамо где је Пета гимназија, урлање на пса или мачку на улици било предмет апсолутног згражавања, индигнације и најгласније осуде. 

"Одмах бисмо почели да се јавно пропитујемо какви смо то људи и куда иде наше друштво. Снимак таквог насиља био би виралан, сви бисмо цоктали и са неверицом гледали. Уколико би још актери тог снимка били млади људи, деца средњошколског узраста, који урлају и киње јадну животињицу, тим пре бисмо сви ми били запрепашћени и забринути за нашу будућност. Потпуно оправдано", навела је Брнабић.

Брнабић је упитала зашто онда понашање које је непримерено према псима или мачкама, када се примени на просветног радника, па чак и в.д. директора школе, одједном постаје прихватљиво и похвално.

"Како то да урлање, понижавање, малтретирање, па и у тренутку док улази у амбулантно возило јер је некоме од просветних радника позлило, постане чин којим се део нас поноси и који слави?", додала је Брнабић.

Брнабић је указала да се тиме рационализује и оправдава насиље против кога се сви, декларативно, боримо и поставила питање како ћемо сутра истој деци објаснити које насиље је добродошло и за које насиље ћемо их похвалити и наградити, а за које насиље ћемо их критиковати и казнити.

"Читаво наше друштво се последњих година бавило тиме како смо дошли до потпуног урушавања ауторитета учитеља, наставника и професора и куда нас то води. Након снимка насиља над наставницом у Трстенику, над којим се згрозила читава Србија, просветни радници и сви њихови синдикати, уз огромну подршку јавности и медија, захтевали су хитне измене и допуне Кривичног законика како би се много строже санкционисао било какав вид насиља над просветним радницима", рекла је Брнабић.

Брнабић је навела да је једним великим делом, чак и сам штрајк просветних радника био резултат тога што није довољно брзо измењен тај закон у Народној скупштини.

Истакла је да је Кривични законик измењен 27. новембра 2024. године и да је, у складу са захтевима просветних радника, данас за напад на просветног радника на радном месту предвиђена казна затвора од три месеца до осам година, зависно од тежине дела.

"И, шта сада? Одједном, није нам тако страшно да неко понижава просветне раднике? Какве вредности промовишемо? Да је насиље над просветним радницима некада ипак у реду, пожељно па чак и дочекано аплаузом?! Не, није, и никада не сме бити!", нагласила је Брнабић.

Брнабић је указала да понижавање, малтретирање и насиље ни над животињама није прихватљиво, а не над другим људским бићем, понајмање оним људским бићем од чијег ауторитета у огромној мери зависи будућност сваке земље.

Извор: Танјуг