САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 24.03.2023.

На данашњи дан пре 24 године – 24. марта 1999. године, почели су ваздушни напади НАТО снага на Савезну Републику Југославију. За 78 дана бомбардовања погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.

Наредбу за напад дао је Хавијер Солана, у то време Генерални секретар НАТО, тадашњем команданту савезничких снага, генералу САД Веслију Кларку, иако није постојало одобрење Савета безбедности Уједињених нација. Био је то очигледан преседан - одлука о бомбардовању тадашње Савезне Републике Југославије донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Републике Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. године у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из Сједињених Америчких Држава.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Злочин под маском "милосрдног анђела" не сме и не може никада бити заборављен!

То је наш дуг према будућим генерацијама.

Градски одбор Српске напредне странке у Ваљеву сматра да је наша обавеза да, не само на овај дан, покажемо како се чува успомена на сваког нашег војника, полицајца, добровољца и све оне који су положили своје животе за слободу и мир.

Служба за информисање 

Градски одбор Српске напредне странке Ваљево