Председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић истакла је у Женеви да агресија НАТО-а на Савезну Републику Југославију, која је почела на данашњи дан пре 25 година, представља оштар пример директног кршења основних принципа и правила међународног права, укључујући Повељу Уједињених нација и све друге императивне норме које забрањују употребу силе.

Брнабић је у говору на 148. Скупштини Интерпаламентарне Уније навела да је приморана да се позабави тим "питањем од дубоког значаја" које, не само да је дубоко утицало на нацију, већ је и тестирало саму структуру међународног права и темељне принципе који, како је истакла, управљају нашим колективним суживотом.

"Овај чин агресије на суверену државу, која није ни ногом крочила на територију друге земље, признат чак и од стране НАТО-а и његових држава чланица као незаконит по међународном праву, а парадоксално сматран легитимним, био је један од најкритичнијих момената у новијој историји када су отворено кршене утврђене норме међународног понашања", истакла је Брнабић.

Подсетила је да је произвољна употреба оружане силе, без изричитог одобрења Савета безбедности УН, недвосмислено забрањена, осим под строго одређеним условима самоодбране, што, како је истакла, тада није био случај.

"Акције НАТО-а против Савезне Републике Југославије створиле су опасан преседан који и даље угрожава сам поредак успостављен Повељом УН", рекла је Брнабић и додала да је тај чин донео бројне последице.

Према њеним речима, "противправна НАТО агресија која је нанела огромне патње и разарања Србији", резултирала је каснијим једностраним проглашењем независности од стране Приштине 2008. године, што је представљало даље кршење међународних норми, Повеље УН и Савета безбедности УН. Резолуција 1244.

"Важно је нагласити да ови догађаји представљају отварање Пандорине кутије, ослобађајући далекосежне последице које су се осећале далеко изван наших граница годинама и деценијама које следе. Ми смо, без икакве сумње, сведоци таласастих ефеката тих катастрофалних догађаја који се данас одвијају широм Европе и шире", истакла је Брнабић.

Рекла је да је данас, док тензије ескалирају и назире се "авет глобалних сукоба", императив да "учимо из историје и удвостручимо напоре да спречимо такве катастрофалне исходе".

"Сви широм света, без обзира на своју величину и моћ морају непоколебљиво да се придржавају принципа међународног права, поштујући, под било којим и свим околностима, суверенитет и територијални интегритет међународно признатих земаља, чланица Уједињених нација, као основно начело међународног права", наводи Брнабић.

Поручила је да су право, неговање дијалога и сарадње "једини пут ка одрживом миру и стабилности".

Наглашава да, без обзира на међународно присуство и Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, Срби на Косову и Метохији трпе тешке услове, а да им забрана коришћења српске валуте, динара, онемогућава приступ основним ресурсима попут пензија, плата и социјалних давања.

"Током протеклих годину дана, 13 одсто српског становништва било је принуђено да побегне са Косова и Метохије. Док разговарамо, породице размишљају о томе", истакла је Брнабић.

Навела је да јој је част да се први пут обрати на форуму са, како је рекла, тако дугом традицијом и значајном улогом, као што је Интерпарламентарна унија.

"Донедавно сам била председник Владе Србије у три мандата и у потпуности намеравам да све своје вештине и искуство искористим како бих унапредила и додатно ојачала парламентарну демократију широм света, као и да негујем вредности које ова организација одржава 135. година", истакла је Брнабић.

Навела је да чврсто верује да је равноправност земаља, међусобно поштовање и уважавање и слободна размена мишљења апсолутни темељ међународних односа, а да у ери обележеној брзим променама и сложеним изазовима важност парламентарне дипломатије не може бити прецењен, те да свет треба водити ка будућности у којој дијалог надмашује раздор, а разумевање замењује сукобе.

"Мир. Чини се да светски мир никада, у протеклих 80 година, није био крхкији него данас. Зато треба да запамтимо да: мир зависи од поштовања међународног права", рекла је Брнабић и додала да у недостатку тог поштовања превладавају они са већом војном моћи или они који имају мање да изгубе водећи свет у сталне ратове, губитак живота и нестабилност.

Важно подсећати на НАТО агресију јер такве ствари не смеју да се  понове

Брнабић,, рекла је у Женеви да НАТО агресија на Југославију представља брутално кршење међународног јавног права и међународног правног поретка, 

Брнабић је истакла да је изузетно важно да се на 148. Скупштини Интерпарламентарне уније, којој се раније данас обратила, укаже да на данашњи дан обележавамо 25. годишњицу НАТО агресије и "подсетимо да се кршење међународног права није ту зауставило".

"Иако је то било најбруталније показивање јачине свих оних земаља које су груписане у НАТО-у, да бомбардују без икакве одлуке или сагласности Савета безбедности Уједињених нација једну суверену, међународно признату земљу, чланицу Уједињених нација која ни ногом није крочила на територију неке друге земље, то се није зауставило и завршило", рекла је Брнабић.

Подсетила је да је 2008. године, девет година након НАТО агресије, уследило и једнострано проглашење независности од стране Приштине.

"Велики број земаља је једва дочекао да поново прекрше међународно право и то опет на изузетно отворен, директан, бруталан начин признавањем једнострано проглашене независности и тиме се отворила, као што сам рекла у обраћању пред Интерпарламентарном унијом, Пандорина кутија, а последице тога се виде и данас на европском континенту, али и широм света", истакла је Брнабић.

Додаје да, уколико се не поштује међународно јавно право, као и његов фундаментални принцип поштовања територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих земаља, увек ће долазити до нестабилности у свету.

"И бићемо све даље и даље од принципа мира, дијалога и разумевања, онда се плашим да свет срља у једну ситуацију у којој заиста не постоји никаква предвидљивост, никакви принципи и увек ће се само и искључиво поштовати право јачега, а кад постоји само право јачега или оно ко има мање да изгуби и може више да ризикује, онда је то лудило које ја мислим да нико од нас не жели да оставља генерацијама које долазе за нама", рекла је Брнабић.

Према њеним речима изузетно је важно говорити да се подсећа на НАТО агресију и о томе говори јер, како истиче, такве ствари никада више не смеју да се понове.

Брнабић је на излагање на 148. Скупштини Интерпарламентарне уније састала се са председницом те организације и парламента Танзаније Тулијом Аксон, а тај сусрет оценила је као изузетно добар.

"Разговарали смо о билатералној сарадњи између Србије и Танзаније, која је све важнија, као што је и све важније наше присуство на афричком континенту, а то је нешто што ћу предати наравно и новој влади Републике Србије чим буде формирана", истакла је Брнабић.

Рекла је да је сарадња са земљама Афричком континента изузетно важна за српску привреду и да се на том пољу много тога може урадити захваљујући председнику Србије Александру Вучићу.

"Он је заиста изузетно популаран и познат на афричком континенту и он је у ствари та особа која нашој привреди и нашим компанијама може да отвори врата на све захтевније тржишту афричког континента које је за наше компаније, производе и услуге има велики огроман потенцијал", изјавила је Брнабић.

У наставку дана Брнабић очекују и други билатерални сусрети са Белгијиским и Ирским колегама што је, како истиче, веома значајно.

"Оно што је нама важно је да и кроз Интерпарламентарну унију јачамо нашу парламентарну дипломатију,што је један од принципа који сам поставила као приоритет у мом раду као председнице Народне скупштине Републике Србије", поручила је Брнабић.

Извор: Танјуг