Вести

Ђукановић: Размишљања са Вучићем ми се поклапају

Члан Председништва Српске напредне странке Владимир Ђукановић, говорио је о томе како изгледа Васкрс у дому Ђукановића, чему учи своје четворо деце, а открива и који је најбољи савет који је добио од председника Републике Србије и председника Српске напредне странке Александра Вучића.

* Шта за вас представља Васкрс?

- Васкрс је суштина нашег живљења. Кључна борба добра против зла. Победа живота над смрти. Васкрсли Син Божји је симбол те велике победе. Победе која чини наш живот смисленим и која оправдава нашу чврсту веру и страдање у овоземаљском животу због живота у царству небеском.

* Како изгледа Васкрс у дому Ђукановића?

- Ми смо верујућа породица и од малих ногу учимо децу да живе у православном духу, да верују у Господа, да спознају покајање и редовно се причешћују. Супруга се посебно труди да на децу пренесе све праве хришћанске вредности због којих једна породица увек мора да се држи на окупу. Искрено, супруга је стуб наше куће и на њу најчешће пада највећи терет. Она припрема Васкрс, објашњава деци симболику фарбања јаја, труди се да им кроз живу реч и читање православне литературе за децу објасни значај Васкрса. Ми одлазимо на прву јутарњу васкршњу литургију у поноћ и, због истинске победе живота над смрти, радујемо се Васкрсу.

* Изузетно сте богат човек јер имате четворо деце, а имате ли довољно времена да им се посветите поред свих обавеза које имате?

- Дајем све од себе. Све је то супер, као, успешан си, народни си посланик, адвокат, познаје те пуно људи, али све су то трице и кучине. Бесмисао који у поређењу са одвођењем деце на тренинг или провођења времена са њима кроз игру или учење пет пара не вреди. Веома често остављам све своје обавезе само да бих био са децом и да квалитетно проведем време са њима. Васпитање деце је најважнији задатак, све остало може да чека.

* Каква су њихова интересовања, шта воле, шта је оно што мање воле или их мање интересује?

- Дечаци баш воле спорт и већ неколико година тренирају џудо, а од прошле године активно тренирају и фудбал. Наравно, све у Црвеној звезди. Тата их је заразио црвено-белом бојом, она је ушла у крв и довиђења. Старији је играч, а млађи је стратсвени голман и неко ко је по цео дан спреман само фудбал да гледа и игра. Водим их стално на Маракану, причам им о историји Црвене звезде и учим их да клуб воле срцем и душом. Девојчице су још мале, али старију већ водимо на пливање, обе воле да играју, воле музику. Наравно, и оне морају да воле Звезду, то се подразумева.

* Шта им се више допада, тата као новинар, као адвокат или као политичар?

- Још су мали, па не разумеју све то, али полако схватају. Рецимо, одушеве се када их одведем у своју адвокатску канцеларију, занима их да чују шта то значи бранити неког пред судом. Ко зна, можда једног дана неко од њих постане адвокат. Иначе их учим да се никада не баве политиком. Ваљда ће ме послушати да од те работе беже као ђаво од крста.

* А како се ви најбоље и најугодније осећате, као новинар, адвокат или политичар?

- Искључиво као адвокат. Заиста волим свој посао и волео бих да до краја живота живим искључиво као адвокат и да на онај свет одем као адвокат. Иначе, не подносим да ме неко сматра политичарем, јер то нисам. Не због тога што је то нешто ружно, већ једноставно ја то нисам, а нисам ни способан да будем. 

* Увек истичете да је супруга Маја стуб породице. Шта је то због чега јој се највише дивите? 

- То је жена коју ми је сам Господ послао. Невиђена пожртвованост, искрена љубав, особа која је увек ту за сваки вид подршке. Богу хвала што ме је наградио да имам тако дивну супругу, која ми је подарила четворо деце. Наша љубав је бескрајна и сваки секунд проведен уз њу је дар од Бога. Поносан сам на њу. 

* Завршени су избори, 'ајмо прво од онога чиме нисте задовољни. Шта бисте ви лично мењали?

- Нисам незадовољан. Свакако је могло нешто боље, али боже мој. Тако је то у животу, идемо даље. Фантастично је што после десет година власти још увек имате оволику подршку. Жао ми је што је рат у Украјини утицао на исход избора и што је бацио на страну кампању, али тако је како је.

* Јесте ли то поделили са Александром Вучићем? Шта вам он каже?

- Зна он то веома добро. Осети увек када нешто није код нас како ваља. Слична су нам размишљања, тако да се све поклапа.

* А чиме јесте задовољни?

- Великом пожртвованошћу и борбом младих кадрова Српске напредне странке. Они су изгарали, ишли по Србији од града до града, од села до села, гостовали по локалним медијима, давали последњи атом снаге у кампањи. Изгарало је и обично чланство, борили су се, и то је оно што ме баш радује. Нажалост, мислим да су многи стајали по страни и, уљуљкани у рејтинг Александра Вучића, ништа нису доприносили у кампањи нити се трудили. 

* Адвокат сте у неким од најзначајнијих предмета, заступате и Дијану Хркаловић, Предрага Колувију, Александра Јовичића. Шта је за Вас као адвоката био највећи изазов? Има ли неки случај или предмет због кога нисте спавали?

- Увек је изазов када је неопходно оспорити нешто што тужилац није добро урадио. Суштина кривичног поступка је у томе да покажете да имате бољу аргументацију од тужиоца. Иначе, тужиоци су врхунски правници и то није ни најмање лако. За то су потребни сати и сати седења и читања предмета. Сваки нови предмет је нови изазов и не гледам предмете по томе који је медијски извикан, већ по томе колико правничко знање и умеће морате да употребите да бисте успели.

* Имате и емисију на Објектив ТВ. Је л’ вам пријатно код нас?

- Да, веома. Добра екипа, сјајни људи, и верујем да има будућности у овој редакцији.

* Доводите ексклузивне госте, има ли неко кога бисте волели да угостите у емисији а досад није било прилике за то?

- Владимира Путина, али свакако да је то нереално.

* Који је најбољи савет који сте добили од Александра Вучића?

- Никада не ради оно што волиш, већ оно за шта си способан. Он је ту суштински у праву. Проблем је када радиш оно што видиш да ти иде, али то не волиш. Рецимо, ја презирем политичке функције. Презирем да ме неко ословљава са господине народни посланиче или било којом другом функцијом. Генерално, не подносим рад у државној управи и гадим се свих функција, небитно да ли је министарска или нека друга. Не осећам се ни способним да то радим. Да ми је била ова памет, никада не бих ушао у политику, нити бих се њоме бавио. Међутим, када једном уђеш, више нема изласка. Зато децу учим да се политиком никада не баве. 

 

 

 

Извор: Објектив