Онај ко није злонамеран требало би да призна да је много тога урађено у последње три године колико сам министарка. Суочила сам се са великим проблемима када сам дошла у Министарство, са многим стварима које су биле запостављене или нису урађене. Изузетно је важно нагласити да су донети неки основни закони, који су темељ једне културе, једног друштва. На пример, Закон о културном наслеђу, па Закон о музејској делатности. Све се радило по прописима из комунистичке Југославије. Било је неопходно донети законе који би омогућили култури да на прави начин почне да дише. Донети су и закони о Хиландару, о употреби ћириличног писма, о заштити Сремских Карловаца. Оно што следи новој влади су закони о позоришту, кинематографији... То је закон који ће помоћи позориштима да раде на прави начин, да отклоне неке проблеме с којима се суочавају у данашње време. То је непопуларан закон од кога сваки министар културе бежи, а беже и управници позоришта, рекла је у интрвјуу за НИН потпредседница Владе и министарка кулуре Маја Гојковић.

* Зашто? Је л’ мисле да тиме улазе у политику или?

- Не знам на то питање да одговорим и не разумем што значи политика када се ради на закону за којим сви осећају потребу. Мораће да се донесе и нови закон о кинематографији, који се ради осам или девет година већ. Нема који министар га није радио, радне групе су мењане... Људи овде нису спремни на велике промене, а гласнији су у критикама како ништа не ваља и ништа није урађено, а не би да кажу шта је потребно да се ради. У делу политичког спектра који је најгласнији у негативним критикама нема никаквих предлога ни решења. Ја нисам особа која је научила да себе хвали, али обновљено је и изграђено 109 објеката намењених култури широм Србије.

Обнављају се некадашњи домови културе, који су били деценијама запостављени и девастирани. Поносна сам на рад Министарства око конкурса "Градови у фокусу", који је подигнут на годишњи ниво од 350 милиона динара. На основу тога имамо овакав резултат и велики број реновираних или подигнутих из темеља нових објеката и сваког ко искаже било како неверицу позивам да изађе из Београда, да посети Нови Пазар, да види како данас изгледа дом културе или да посети Кнић, Дољевац, Смедеревску Паланку, Руму и да се увере како изгледају музеји и културни центри. Позивам их да посете Ниш и да виде да је изграђена потпуно нова сцена и нови део позоришта после десетина година.

Ту је и пројекат "Престоница културе", који је показао како може да се ради на децентрализацији културе широм Србије. Реновирани су Народно позориште, Музеј Југославије...

* Поменули сте Музеј Југославије, шта мислите о изјави градоначелника Београда Александра Шапића да га треба затворити и у њега сместити музеј историје Србије?

- Није рекао да би затворио музеј. А ми имамо Историјски музеј Србије и ради се и на реконструкцији Старе железничке станице, која би требало да буде претворена у зграду Историјског музеја. И Музеј Југославије је културно наслеђе. Драго ми је да је промењено име, да више није музеј "25. мај" или посвећен искључиво Титу. Јер Југославија је много шири појам од комунистичког периода. А да ли треба иселити сахрањеног Јосипа Броза и његове две супруге из центра Београда? О томе можемо да отворимо широку дебату. Ја нисам заљубљеник у Тита, припадам породици која је изузетно страдала од 1945. године.

* После реновирања Музеја Југославије, рекли сте да ћете предложити да он буде уврштен у споменике културе?

- Јесте, то је у процедури. То је дивна грађевина, део културног наслеђа.

* Докле се стигло са обновом Старе железничке станице, радови нису почели, око ње је ђубриште... 

- То је та мантра која се стално понавља, да се ништа не ради. Вредно радимо на том пројекту, и то не само Министарство културе, већ и Министарство за јавна улагања се тиме бави, и наше информације, јер помно пратимо све, јесу да се чека издавање грађевинске дозволе од стране Београда. 

* Министарство је преузело оснивачка права Музеја аутомобила од града?

- Јесте преузели смо, донета је одлука Владе. Он ће правно бити у саставу Музеја науке и технике. Очекујемо да Влада ове недеље додели простор, о коме је још и покојни Браца Петковић, који је био власник читаве збирке, маштао, а то је простор некадашње сервисне гараже испод Бранковог моста. Досадашњи простор у ком се налазио музеј је реституцијом враћен старим власницима и велико је питање како је реституција успела када је у питању простор намењен култури. Тај простор је заштићен као споменик културе, у коме је одређено да сваки нови власник може да га користи само у сврху отварања неког музеја или бављења културом. У сваком случају, преузела сам решавање овог питање и Музеј аутомобила ће имати свој простор.

* И зграда Генералштаба је заштићено добро... Та заштита мора да буде скинута ако се на том месту гради.

- Јесте. Заштићена је 2006. године, након рушења, што је исто интересантно. По питању заштите нико нам се још није обратио, а о овом питању сам читала само у медијима. Београд заслужује да се реши проблем у једној од најпрестижнијих улица, а како сам видела, у јавности се помиње да ће ту бити и меморијални центар, што заиста поздрављам.

* Било је протеста и писама због плата и услова рада у култури...

- Од много буке никако да се дође до суштине. Неколико пута сам говорила како је дошло до тога да запослени у установама културе имају плате какве имају. Мислим да је то 2015. године, док је министар био Иван Тасовац, прескочен сегмент културе у повећањима плата за јавни сектор и од тада култура касни и то мора да се реши. И увелико се ради на решавању. Разговори два највећа синдиката са Министарством културе и Владом, односно бившом премијерком су довели до тога да смо потписали споразум још у децембру 2023. године на основу ког је формирана радна група. Дошло се до предлога, који је јуче упућен Министарству финансија, Министарству за локалну самоуправу и Генералном секретаријату Владе и којом је предвиђено повећање основице, а након тога се даље разговара о коефицијентима. 

* Када ће почети да се гради зграда Филхармоније? 

- На томе се увелико ради и није се одустало од зграде Филхармоније како су то они који су изашли у јавност рекли да је држава одустала од изградње, иако су знали да то није истина. Пре неколико недеља Министарство за јавна улагања је представило презентацију свега шта је до сада урађено свим заинтересованим у Филхармонији. Знате, то није тако лако саградити, а ако је то тако лако, зашто неко други то није започео и завршио од 2000. до 2012. године? Треба ценити када неко ради и доноси одлуке, а не видим резултате у култури оних који данас критикују Министарство културе, Владу или Град Београд. Шта је то урађено у култури од 2000. до 2012. године, па да ли су неко позориште саградили, два кључна музеја била су затворена.

* Људи који су тада били на власти ће одговорити да тих 10 година после 90-их, после ратова, сиромаштва и санкција, није било новца, да су имали друге приоритете...

- Како нису имали новца, они причају да је то златан период Србије. А шта је било са биоскопима од 2000. до 2012? Имали смо помор биоскопа, сви су били затворени. У то време сам као градоначелница Новог Сада добила невероватан предлог тадашње владе да се затвори биоскоп "Арена". И учинила сам све да Нови Сад задржи барем један биоскоп. Једина особа која ми је стварно помогла био је Емир Кустурица, који је и сам био изненађен да је једном градоначелнику стало до биоскопа.

* Постоји идеја да се Хала 1 Београдског сајма, која једина неће бити срушена, претвори у Оперу?

- Мислим да је то добра идеја која је потекла од министра Синише Малог. То је одлично, оригинално и интересантно. Сада је све усмерено ка реализацији програма "Скок у будућност".

* Шта је најважнији пројекат који сте предложили да уђе у "Србија 2027"? 

- Музеј Николе Тесле. И заслужује бољи простор у коме ће моћи да се изложи читава поставка онога што Музеј поседује, а сада је велики део материјала у подрумима. Влада је донела одлуку да нови простор Музеја буде на једном од потеза Београда на води, ка Сајму, и ради се пројектни задатак.

* Кад смо код Сајма, да ли се морају рушити све остале хале, осим Хале 1?

- Поновићу да је само Хала 1 заштићено културно добро. Због дела јавности који стално критикује, потражила сам предмете да видим шта је претходна власт урадила, да ли је нешто заштитила. Видела сам нешто невероватно - бивша власт је прво одлучила да заштити цео простор, а онда су у року од два, три дана одлучили да пониште ту одлуку, да оставе заштићеном само Халу 1. А ту је и елаборат бившег министра Динкића да све остало иде у приватизацију. И сада сви исти они, пошто је Драган Ђилас исти, не знам да има близанца, имају потпуни заборав и нико их не пита шта су они урадили. Зашто сте се предомислили у вези са заштитом целог Сајма?

* Како сарађујете са Министарством финансија? 

- Добро. Министар финансија мора да води рачуна о финансијама целе државе. А с друге стране мора да се суочи са сталним захтевима министара. 

* Да ли је ваш захтев био више од 0,7 одсто буџета? 

- Па наравно. Сваки министар у свету ће увек тражити више. 

* Колико сте тражили? 

- Оно што провејава из године у годину, то је питање да ли смо достигли 1 одсто или нисмо. Ако ћемо да рачунамо укупна улагања у културу, јер имамо и покрајински буџет, имамо и Град Београд, који има велики буџет за културу, и друге градове, локалне самоуправе, онда смо достигли тај неки замишљени проценат од 1 одсто. Ми смо добили милијарду динара више него прошле године.

Важно је у шта се улаже. 

* Највише се улаже у филм, негде две милијарде годишње... 

- У филм се није улагало ништа до 2012. године, погледајте колики је био буџет, 35-36 милиона. А сада, близу милијарду за филмске конкурсе, две милијарде и двеста, мислим 450 милиона више него прошле године, за подстицаје за снимање филмова и серија. А 2016. године Вучић је као премијер прихватио иницијативу и увео подстицаје. Политика до 2012. године, ДС-а и садашње опозиције, није била улагање у филмску индустрију.

* Наш прослављени режисер Горан Марковић је недавно рекао да мисли да је ова власт чврсто одлучила да му више не да да ради... 

- Како власт може неком да забрани да ради? Да донесе одлуку да неко нешто не ради, поготово ако је уметник?! А да ли је он само то рекао или је било и доста увреда, експлицитних изјава, израза... Једна личност је, пре годину дана, рекла да је свако ко долази на митинг Српске напредне странке и председника Вучића овца или говедо, да нас утерују у тор, да узимамо по 2.000 динара... Да ли вам ја личим на неког ко би узео 2.000 динара да оде на митинг или је овца или говедо? То су за мене увреде. 

* Наравно да је увреда, али увреда имамо и с друге стране... 

- Сада говоримо о њима, увек када се неко од нас пожали на увреде, неко каже, али и ви... Цитирајте ми читаву изјаву Марковића. Он није рекао само ову полуреченицу, него гомилу увреда, што од једног, како ви кажете, еминентног режисера, нико не би очекивао. 

* Када ћемо да престанемо са таквим понашањем? Погледајмо парламент. Једни тврде да им не дају реч, да се крши пословник, па онда изађу, блокирају, долази обезбеђење и када не треба, прави кордон, баца се тоалет-папир...

- Ко баца тоалет-папир? 

* Добро знамо ко је бацао.

- Ко је бацао тоалет-папир? 

* Посланик Александар Јовановић. 

- Посланик опозиције, један од лидера. И он жели да промени друштво набоље. Ето, то је његов политички програм, да гађа неистомишљенике тоалет-папиром. Док се тако понашају, не могу да рачунају на поверење грађана. 

* Господин Орлић, који је био председник Скупштине у претходном сазиву, са места председавајућег је држао политичке говоре. Објашњавао опозицији шта треба да ради, шта код ње не ваља и тако даље. Улога председника парламента је да води седницу... 

- Ево сад је председник парламента Ана Брнабић. И она инсистира на дијалогу, договору са опозицијом како би парламент почео да ради на квалитетнији начин и како бисмо једни према другима имали више толеранције... Да се бавимо оним што је основни задатак парламента, расправљамо о законима, о политици, али са много више разумевања јединих за друге. 

* Како оцењујете политичку ситуацију у Србији после избора? 

- Стабилно. 

* Српска напредна странка је остварила убедљиву победу на републичком нивоу, али... 

- На свим нивоима, и у АП Војводини, у Београду. И у свим градовима. 

* Како је остварила победу у Београду ако не може да формира власт? 

- Највећи број Београђана је гласао за листу Александра Вучића.

* Али да ли ту победу сматрате успехом или неуспехом с обзиром на то да после дуго година нисте у могућности да формирате власт? 

- Можда смо били у могућности, али нисмо желели на начин на који смо могли и одлучили смо да се распишу нови избори у Београду. 

* Мисија ОДИХР је констатовала серију неправилности на изборима? 

- Улога учесника у изборима је да неправилности констатују у записницима. Бар је тако било 34 године од увођења вишестраначја. Сад имамо новину да нема примедби изборног дана, те вечери, већ тек сутра по подне или увече неко каже "јао, изгубили смо изборе, ајде нешто да радимо". Знате, опозиција мора да се навикне на постулате демократије да када неко победи, онда му и честитате. 

* А шта је са сељењем бирача? 

- То није тачно. 

* Објављиване су адресе у Београду са мноштвом бирача, а да нема ни куће у којој било ко живи...

- Ви сте ишли по адресама? 

* Не, али колеге јесу, и из НИН-а...

- Пошто сам адвокат, да вам кажем да су то све спекулације. Могу, као озбиљна особа, да вам кажем да тога није било. Манипулације није било. 

* Када Ана Брнабић каже да су од 25 препорука ОДИХР испуњене четири, то значи да јесте било неправилности јер су препоруке њихова последица. 

- Те препоруке постоје из године у годину и то не од 2012. године до сада, било их је и раније. И увек се испуњавају. 

* А ако су од 25 испуњене 4, какви ће бити локални и београдски избори? 

- Биће све испуњено, о томе ћете разговарати са председницом Скупштине која је задужена за дијалог, која је заказала још један састанак са представницима странака. Ви немате само једну страну у поступку, него мноштво политичких странака.

* Неке странке су најавиле бојкот београдских избора?

- Јесу тражили да имамо нове изборе? Јесу. Је л’ имамо нове изборе? Имамо. Јесу тражили да избори не буду око првомајских и ускршњих празника јер они сматрају да њихови бирачи неће бити ту за изборе, па ће бити оштећени... Онда су тражили да не буду сви избори у исто време, а сада траже да не буду избори у Београду 2. јуна и да буду сви избори заједно. Тешко је пратити шта Ђилас мисли једног дана, а шта ће да уради и тражи другог. Али ја верујем у дијалог. Ана Брнабић је озбиљна особа и на себе је преузела да води дијалог са опозицијом и да дођу до решења. Они су на првом састанку изнели три захтева, од којих је два председница Скупштине прихватила. 

* Али тај трећи је да се сви локални избори одрже у исто време... 

- Ви баш све у животу што тражите од некога, и добијете? Знате ли шта је компромис? 

* А што не прихватите, као знак добре воље?  

- Не можемо да се снађемо уопште у захтевима опозиције, пошто их свако мало мењају. 

* Да ли сте на Председништву Српске напредне странке разговарали о томе? 

- Да, али не о томе шта ће бити у четвртак, данас или уторак.

* Када ће бити формирана влада? 

- У законском року. Иако Српска напредна странка има већину да самостално формира владу, ми сматрамо да то треба да буде једна широка коалиција. И сад се разговара са другим странкама, а након тога ћемо и око појединачних решења.

* Да ли бисте волели да останете министар? 

- Сваки министар било где у свету тешко да ће вам рећи да не воли свој посао. Али искусан сам политичар који је обављао различите задатке и спремна сам да одговорим другачијем задатку који би ми био предочен. 

* У каквим сте односима са будућим премијером Вучевићем?

- Одличним. Кад сам била градоначелница Новог Сада, најближи сарадник ми је био његов отац као председник Скупштине града. Наши очеви су били у јако добрим односима као колеге. А ја сам жела да ми Милош буде заменик. Он је један озбиљан млади човек који је рекао да би то било сувише, да то није у реду, да цела једна породица у исто време влада градом. Што много говори о њему. 

 

Зар да заборавимо шта су урадили

* Мало, мало па се враћате на Ђиласа... Стиче се утисак да не причамо само о Ђиласу, него о свим другим људима који су били на власти, да они често служе као оправдање за много шта данас. Они нису на власти већ 12 година. 

- Добро. И онда треба да се заборави све што су лоше урадили за Србију. Ми не смемо да говоримо о њима, а они смеју да кажу да смо ми овце и говеда зато што мислимо другачије политички. Ми њих не вређамо. Не говоримо ко су и шта су, али смемо да кажемо шта су урадили. Смемо да кажемо да су приватизовали биоскопе и уништили их. Нисам чула да их питају а зашто ви нисте увели подстицаје. Зашто је буџет Филмског центра био 35-60 милиона, а сад је милијарду? Зашто не изађу са предлозима? Па кажу, ево ви за подстицаје дајете 2,2 милијарде, а ми ћемо четири. Да разговарамо аргументима. Дајте неки план и програм. Онда ће престати тензије у држави.

 

Каквим вредностима учимо децу - Не гледам ријалити, али забране нису добре

* Шта, као министарка културе, мислите о ријалити програмима? 

- Ја их не гледам. Сматрам да је то ствар избора и не гледам ниједан. Нити оне о певању, нити неке који су као преживљавање, уопште не гледам, не интересује ме. Има их на свим каналима. 

* Има, али нису сви исти... 

- Не знам, не могу да говорим о томе, не желим да гледам и то је мој одговор на све. И то је ствар избора и нико није принуђен да гледа ријалити. 

* Није принуђен, али у неким програмима се крше и закони, људи се туку. Да не причамо о томе каквим вредностима учимо децу која то гледају.

- Је л’ ви знате да је Драган Ђилас увео ријалити у Србију? 

* Знам. Али нема краја причи ко је шта први урадио. Каквим вредностима учимо децу, која на телевизији у 7, 8 сати увече гледају како се људи туку, псују, вређају...

- Драган Ђилас, као бизнисмен у оно време и политичар, донео је ријалити. И сви су били одушевљени. Кажу, коначно ријалити у Србији. Велики брат ваљда. Ја не гледам ријалити, али знам да људи гледају. Мислите ли да ће укидањем на српској телевизији бити онемогућено да људи гледају такве програме на страним каналима? Очигледно то има неку своју публику која не дели ваше и моје мишљење. 

* Не дели мишљење, али се користи национална фреквенција. 

- Кажете знам, али... Нисте човек дијалога и компромиса. И онда на страним каналима видите да постоје ријалити где људи два минута после упознавања воде љубав. И то вам је прихватљивије само зато што се то одвија на енглеском језику? Ја мислим да није добро било шта забрањивати. Једна забрана повлачи друге у друштву. 

* Али слобода има неке границе?

- Жао ми је што очекујете другачије одговоре од оних које дајем. Мој одговор је апсолутно искрен.

 

 

 

Извор: НИН