Министар за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић говори о европској перспективи земље, резултатима избора и формирању нове владе, али и о изазовима који нам предстоје.

* Где је Србија у "блоковској" подели света?

- У свету се заиста одвија процес структурирања нових – старих линија подела које, наравно, нису само рефлексија некадашње блоковске поделе, јер већина држава некадашњег тзв. Источног блока су данас државе чланице Европске уније. Отуда не мислим да је на делу обнова оног дуалног блоковског модела, који је пре више од 30 година напуштен у форми, али је изгледа дуго чуван и "негован" у комуникацијском моделу политичих естаблишмента на свим странама, где нико никог изгледа није стварно ни слушао, ни чуо. Све ово се у трену отворило, као Пандорина кутија потиснутих и појачано постпандемијски имплозивним начинима комуникације у међународним односима, а у контексту актуелних и узнемирујућих дешавања у Украјини. Не можемо ми Србију посматрати изоловано од европских процеса, то је наивно и прилично неодговорно. У описаним околностима, у којима свако носи свој део одговорности, и Европска унија и Руска Федерација и Сједињене Америчке Државе, Европска унија настоји да буде консолидовани политички ентитет, који на спољном плану има капацитет да "брзо реагује" и "говори једним гласом". То већина европског политичког естаблишмента и очекује и од држава које имају јасне аспирације ка чланству, а такво очекивање је појачано према земљама које су дубоко у приступном процесу, као што је Србија. Наш положај и став има извесне објективне специфичности, али није неодређен, јер ми нисмо политички неутрална земља, већ земља чији је јасан спољнополитички и развојни приоритет чланство у Европској унији и то је процес који Влада Србије недвосмислено спроводи. До сада смо показали да смо поуздан партнер Европске уније у одбрани начела европског поретка мира и остаћемо посвећени свим одрживим механизмима за контролу и управљање кризама у региону и на ширем простору Европе, јер су мир и стабилност неупоредиво најзначајније вредности за Србију.

* Каква је наша европска перспектива, постоје ли назнаке када ћемо званично постати део Европске уније? 

- Очекивано је и здраворазумски са становишта геополитичких, геоекономских и геостратешких разлога да се Европска унија покрене појачаним деловањем у правцу јачања мира, демократије и снажније динамике процеса европских интеграција у тзв. региону Западног Балкана. А Србија је чињенично највећа држава региона, предводница процеса европских интеграција. Остварили смо значајне резултате у приступању Европској унији и све што смо постигли у том процесу резултат је нашег рада. Чињеница да ми у таквим околностима остварујемо напредак и да смо предводници процеса, говори да је наша земља заиста озбиљан и кредибилан партнер Европске Уније и Србија у том погледу показује несумњив капацитет и политичку решеност.

Процес приступања ЕУ је одувек био и јесте и данас политички. Критеријуми постоје, стриктни су и захтевни, на њих смо сви пристали, и Европска Унија и Србија, и требало би да их се у доброј вери држимо, ма како процес могао да се убрза или отегне. Унапређени приступ политике проширења свакако је добитак и за саму Европску Унију. Проактивнијим односом према државама кандидатима и сама Унија обезбеђује присутност у региону и очување конкурентности будућих политика Уније на Западном Балкану. Европска унија је наш најзначајнији партнер и са њима радимо на бројним пројектима од којих корист има целокупно наше друштво. Са тим у вези, ја сам више пута истакла да је за нас и наше грађане најважније да се реформски процес одвија у смеру бољитка животних услова свих наших грађана. 

* Ентузијазам код грађана Србије је током година смањен. Може ли то да се промени?

- Наши грађани су искуством обликовани реалисти, а у кризним временима је то веома важно не само за Владу Србије која треба да уважи та очекивања грађана, већ и за саму Европску унију како би боље разумела да ентузијазам и на страни Европске Уније и на страни Србије треба да буде утемељен на кредибилној, одговорној и ефикасној политици проширења Европске Уније. Ми смо на пример, активно учествовали у великој инклузивној Конференцији о будућности Европе, иако ми са тзв. Западног Балкана нисмо званично позвани као пуноправни учесници. То нас није спречило да организујемо бројне конференције за младе, академску заједницу, пословну заједницу, синдикате, невладин сектор и да наше Закључке предамо као наш допринос обликовању идеја за будућност Европе. Те сам закључке пре неколико дана предала амбасадору Француске, као земљи која тренутно председава Саветом Европске Уније. Дакле, ми смо заинтересовани и активни, јер будућност Европе је и наша будућност.

* Да ли је услов за улазак Србије у Европску унију одрицање од пријатељства са Русијом и признање такозване независности Косова и Метохије?

- У вези са питањем Косова и Метохије, према нашем преговарачком оквиру ми смо у обавези да пре ступања у Европску Унију постигнемо правно обавезујући споразум о нормализацији односа са Приштином. Дијалог је такав какав је, и јасно је где лежи неконструктиван приступ, и видећемо како ће то да се одвија. У вези са питањем односа са Русијом, постоји "Заједничка спољна и безбедносна политика Европске Уније" и на нама, као приступајућој држави, јесте да се у моменту прикључења Европској Унији ускладимо у потпуности са њеном политиком. Наравно, ово је све са аспекта онога што је део познатих критеријума и дефинисаних оквира нове методологије, што не значи да нисам свесна појединих снажних негативних гласова из земаља Европске Уније у погледу позиције Србије са непридруживањем у потпуности са свим мерама које Европска Унија уводи према Руској Федерацији. Наш став се темељи на највишим принципима европског поретка мира о непроменљивости граница и претње и употребе силе. Ма ко да је у питању и то смо подвукли јасно гласајући у Генералној Скупштини Уједињених Нација за резолуцију којом се осуђује кршење територијалног интегритета Украјине, нама пријатељске земље која такође није признала такозвану независност Косова и Метохије. Тиме смо јасно подвукли легитимност наше позиције у погледу Косова и Метохије. А додатно, и придружили смо се једном броју резолуција Европске Уније, што такође треба да имају у виду наши европски партнери.  Дакле, очекивања су појачана и биће све изоштренија према нама, то је истина коју не треба скривати од грађана Србије. Србија, у одговорној политици синергије Владе и председника Републике Србије Александра Вучића деловаће на најбољи могући начин у заштити приоритетних интереса наших грађана, сагледавајући све аспекте ове комплексне ситуације. 

* Лидер СПС је своју кампању водио под слоганом „Ивица Дачић – премијер“. Да ли бисте могли да будете министар у Влади коју би он водио?

- Слогани у кампањи су једно, изборни резултати су нешто потпуно друго. За то баш добро може да послужи пример који сте навели.

* Како тумачите изборне резултате, јесте ли задовољни?

- Резултати се увек мере и оцењују имајући у виду контекст. Као странка која је већ неко време окосница сваке Владе, а у тренутку неупоредиво сложених околности у свету, мислим да можемо бити изузетно задовољни чињеницом да су грађани Србије несумњиво већински препознали одговорну, сталожену и стабилну политику коју су Вучић и Влада Србије у синергији спроводили и која је залог за наставак такве трајекторије.

* Имате ли утисак да се ствари на политичкој сцени брзо мењају након 3. априла и да се стварају савези који су до сада били незамисливи?

- То је већ постао постизборни политички фолклор у Србији, у којем је важно "обалити" најјачег, па макар се упрегли и ујединили сви бучни разгранати антиевропски десничари, недефинисани до краја либерали или левичари, еколошки ангажовани покрети. Када их слушате, чујете да они само знају шта неће, а не знају тачно да објасне зашто хоће оно што по природи програма њихово чланство неће.

* Видите ли себе у новом сазиву Владе Србије и на ком месту?

- Још увек нисмо студиозно разговарали о структури владе и кадровским решењима унутар наше странке.

* Са ким ћете овај Ускрс прославити и на који начин?

- Ове године за Ускрс моја мама и ја идемо заједно ван града. 

* Како ћете обележити првомајски празник?

- Не обележавам посебно тај празник, искористићу време да се видим са пријатељима и породицом.

Извор: Објектив