Потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је да ће у 2024. години бити настављено снижавање инфлације у Србији и да ће она пасти на три или 3,5 одсто, као и да ће већ у току године бити и додатних повећања плата и пензија, а очекује и даљу професионализацију јавних предузећа као што је урађено са ЕПС-ом, њихову већу профитабилност и пословање без уплива политике.

Министар Мали рекао је да су од данас повећане плате у јавном сектору за 10 одсто и пензије за 14,8 одсто, као и минимална зарада за 17,8 одсто, које је до сада највеће процентуално повећање.

"Минимална зарада је преко 400 евра од 1. јануара, а поређења ради била је 15.700 динара пре 11, 12 година, а просечна пензија ће са овим повећањем, уз оно које смо имали од 5,5 одсто у октобру, ићи на 390 евра. Нама је сада просечна зарада око 830, 840 евра. Испунићемо обећање које смо дали да 1.400 евра буде просечна плата у Србији на крају мандата наредне владе, 650 евра просечна пензија и 650 евра минимална зарада", навео је министар Мали.

Апсолутно смо у динамици остварења тих циљева, нагласио је министар Мали.

Истакао је да је Србија у трећем кварталу имала раст од 3,6 одсто, а да ће за целу 2023. годину раст износити 2,5 или 2,6 одсто.

Министар Мали рекао је да можемо да будемо задовољни резултатом у 2023. години и да то не кажу само он или председник Републике Србије Александар Вучић, већ и Међународни монетарни фонд - да је наша економија потпуно стабилна, јака и да и даље расте, упркос огромним изазовима који су везани, пре свега за глобалну економију, као што су корона, енергетска криза, конфликт у Украјини, конфликт у Гази и велика инфлација у целом свету.

Навео је да наша економија расте за разлику од много већих  економија, на пример Немачке која је већ три квартала заредом у рецесији.

"Ми ћемо први пут у историји имати БДП већи од 69 милијарди евра.  Поређења ради, пре само 11 година био је 33 милијарде", рекао је министар Мали и додао да је томе допринело отварање нових фабрика, али и велики инфраструктурни радови.

Нагласио је нам је стопа незапослености на рекордно ниском нивоу од девет одсто, а највиша стопа запослености од 50,7 одсто.

"Имамо тренутно 2,367 милиона запослених који плаћају порезе и  доприносе. То је историјски највећи број запослених на овај број становника у Србији", нагласио је министар Мали.

У Србију је, додаје, у 2023. години стигло 4,4 или 4,5 милијарди евра директних страних инвестиција и истиче да највећи број инвестиција у овом делу Европе долази у Србију.

Министар Мали истиче да имамо и рекордан ниво девизних резерви од 25 милијарди евра, што нам омогућава да држимо стабилан девизни курс, што је веома важан фактор у даљем смиривању инфлације.

"Ми смо, иначе, за ову годину планирали дефицит од 3,3 одсто, а онда смо у ребалансу рекли да ће бити мањи, око 2,8 одсто. Ми сада већ знамо да ће бити 2,3 или 2,4 одсто, а можда чак и 2,2 одсто", рекао је министар Мали и додао да то, такође, омогућава да се држи под контролом јавни дуг.

Како је рекао, нама ће закључно са децембром, јавни дуг бити 51,2 или  51,3 одсто, што је много ниже од критеријума Мастрихта од 60 одсто, као и просека еврозоне од 91 или 92 одсто.

"Очекујем даљи пораст реалног дохотка кроз повећање плата и пензија, као и кроз повећање минималне зараде, уз наставак свих капиталних инвестиција које смо започели", поручио је министар Мали.

Навео је да су покренути многи пројекти попут градње БИО4 Кампуса, градња инфраструктуре за "EXPO 2027" и Националног стадиона у Сурчину, обилазнице  око Крагујевца, ауто-пут Београд - Зрењанин - Нови Сад, брзе саобраћајнице  "Осмех Војводине" и други пројекти, који мењају слику Србије и чине је много атрактивнијом и конкурентнијом, бољом за инвестирање, отварање нових фабрика и запошљавање.

Уколико наставимо да имамо овако добре економске резултате и ако буде мира у свету и даљег умањења негативних последица свих ових криза, ми можемо да очекујемо повећање плата, повећање пензија већ половином наредне године, нагласио је министар Мали.

Када је реч о инфлацији очекује да се она врати на пројектовани ниво од три плус-минус 1,5 одсто и додаје да смо имали много боље податке последњих месеци и да је инфлација у новембру износила 8,0 одсто.

"Тренд смањења инфлације је у целој Европи и ми пратимо тај тренд. Оно што је за грађане Србије важно јесте да паралелно са снижавањем инфлације,  имамо мере које смо предузели од контроле цене горива, чињенице да нам је и даље цена гаса међу најнижим у Европи, као и цена струје, контроле цена 36 намирница и артикала у акцији Боља цена, снижење рачуна за струју код најсиромашнијих суграђана", рекао је министар Мали.

Истакао је да су све те мере допринеле снижењу инфлације и да су, са друге стране, повећање плата, пензија и једнократне исплате пензионерима по 20.000 динара, као и онима који примају новчану социјалну помоћ по 10.000 динара и средњошколцима по 10.000 динара, такође допринели томе.

"Пројекције су такве, дакле, инфлација иде доле, и са повећањем плата, пензија и минималне зараде, очекујем даље јачање реалног животног стандарда грађана Србије. То је један од два стуба наше економске политике, а са друге стране то су капиталне инвестиције. И од те политике нећемо одустати и на добром смо путу да дођемо до оне предкризне стопе инфлације  од 2,5 до три одсто", рекао је министар Мали.

Када је реч о захтеву синдиката да се минималац коригује два пута годишње, министар Мали је навео да се око тога воде преговори са представницима синдиката и послодаваца, али да су ту супротстављени ставови са њихове стране, јер ако сте послодавац када планирате буџетску годину морате да знате колики ће бити фонд за плате.

"С друге стране, захтев за усклађивање минималне зараде два пута је везан за ванредне ситуације када се дешавају неки непредвиђени догађаји. Међутим, када погледате како смо ми реаговали последњих пар година, ми имамо повећање минималне зараде увек изнад нивоа инфлације. Ево од 1. јануара 17,8 одсто повећање минималне зараде, а инфлација ће бити око три или 3,5 одсто, дакле реалних око 13 или 14 одсто имате повећање минималне зараде", навео је министар Мали.

Нагласио је да ће минимална потрошачка корпа бити покривена минималном зарадом са овим јануарским повећањем 89 одсто, а да је пре 10 година то било 61 одсто.

Како је рекао, након формирања нове владе мораће да се направи ребаланс буџета и ако буде настављен раст у наредним месецима биће отворен простор, као што је и председник Вучић обећао, за додатна улагања и издвајања у здравству и у просвету, као и евентуално повећање плата и пензија.

Додаје да ребаланс мора да се уради због новог закона о влади.

На питање да ли ће држава и у 2024. години емитовати еврообвезнице на међународном тржишту капитала и за шта би се користила та средства, министар Мали је рекао да је у 2023. години остварен велики успех, јер је било планирано да повучемо око милијарду или милијарду и по долара, а за наше обвезнице је била понуда већа од 11 милијарди долара, јер се Србија показала у кризама као кредибилан и стабилан партнер.

"Ми тренутно на рачуну имамо скоро пет милијарди евра, дакле, немамо проблем с ликвидношћу. Желимо да уредимо и контролишемо дефицит. Када је наше даље учешће на међународном тржишту капитала у питању, видећемо,  сваки дан пратимо шта се дешава, услови су и даље повољнији када је долар у питању, него за евро, а то се мења из дана у дан и уколико буде било потребе, ми немамо никакав проблем да привучемо било какав додатни капитал", рекао је министар Мали.

Навео је да постоји јасан план финансирања и враћања обавеза које доспевају у 2024. години и нагласио да је јавни дуг Србије потпуно под контролом.

Никада се то, иначе, не објављује унапред да ли ћемо изаћи или не на тржиште капитала, додао је министар Мали.

"Ако буде било потребе, изаћи ћемо потпуно опуштено, релаксирано и ако добијемо добре понуде, ми ћемо тај новац искористити не за потрошњу, већ за оно од чега грађани Србије имају корист, а то су углавном капиталне инвестиције. Дакле од пројекта Чиста Србија, улагања у канализационе мреже, фабрике за пречишћавање отпадних вода, у оно што је председник Вучић најавио, даље улагање у локалне путеве, ауто-путеве, брзе саобраћајнице, брзе пруге, дакле то су нам приоритети", рекао је министар Мали.

На питање да ли очекује неке промене у 2024. години када је реч о финансирању јавних предузећа, с обзиром да је донет нови Закон о управљању предузећима у државном власништву, министар Мали је рекао да су та предузећа веома важна за грађане Србије и да она више не представљају фискални ризик.

"Дакле нису нам та предузећа проблем, да траже нека издвајања. Имали смо тај случај прошле године за ЕПС. То је била стварно ванредна ситуација, било је да ли да грађане оставимо без струје, као и без гаса или ће држава опет преузети терет кризе на себе, као што смо и урадили", рекао је министар Мали.

Истиче да генерално та предузећа данас много боље послују него пре само 10 година и да то показују њихови биланси и финансијски извештаји који су позитивни.

"Укупно наша привреда је позитивна, никада профитабилнија није ни била, као и наша јавна предузећа. Да ли то може боље? Апсолутно може боље. Да ли смо задовољни? Нисмо. Управо смо усвојили тај закон о управљању јавним предузећима који треба да нам омогући даљу професионализацију управљања. Самим тим подразумева се да ће ти људи који су професионалци, да нема никаквог уплива политике, донети нешто ново и другачије и повећати квалитет услуга према грађанима Србије, што је за њих веома важно. И са друге стране, направити неки профит што је за буџет Републике Србије веома важно", нагласио је министар Мали.

Рекао је да је ЕПС пример како је држава одговорно поступила, у  реорганизацији или увођењу новог менаџмента у Електропривреду Србије.

"Пет чланова новог надзорног одбора је изабрано. Од тога троје су из Норвешке. Они су сада управо у процесу одабира новог директора ЕПС-а и  нико им се не меша у посао. Они раде свој посао. То ће бити професионално управљање, професионалци који де факто треба да утичу на побољшање перформанси ЕПС-а", навео је министар Мали.

Очекује да са избором нове владе почнемо исто то да спроводимо и у свим осталим јавним предузећима.

"Циљ је да се унапреди њихово пословање, не само да не би била фискални ризик, као што нису ни сада, већ и да буду носиоци даљег раста и развоја наше економије", рекао је министар Мали.

 

 

 

Извор: Танјуг