НАСТАВЉА СЕ ГРАДЊА ПРУГЕ ВАЉЕВО – ЛОЗНИЦА за железнички коридор у Западној Србији потребно обезбедити више од 210 милиона евра Пруга Ваљево – Лозница је изузетно важна за државу и њена изградња највероватније ће бити настављена 2019. године, рекла је приликом посете Ваљеву потпредседница владе др Зорана Михајловић. Она је, одговарајући на питања новинара током обиласка града на Колубари, казала да се наведени железнички коридор гради око двадесет година и да је до сада изграђено свега три или четири километра од шездесет, као и да за ту инвестицију треба обезбедити више од 210 милиона евра. Та средства се, нагласила је министарка, не могу обезбедити одједном из буџета мада постоји велики интерес за даљу градњу пруге јер би иста била врло профитабилна. Пројектно-техничка документација за тзв. лозничку пругу већ постоји пошто су претходно за ову намену, средства издвојена из руског кредита. Интерес владе и целе Србије, а то је део наше стратегије, управо и јесте сигурна изградња ове пруге, затим даља модернизација пруге од Београда ка Нишу као и наставак реконструкције барског колосека, изјавила је Михајловићева напомињући при том да је пруга Ваљево – Лозница важна због бројних инвестиција али и доласка нових инвеститора. Ако будемо успели да реализујемо све договоре, што планирамо да окончамо до лета, наставак радова на прузи највероватније ће уследити следеће године, саопштила је министарка. Будућа железничка „жила куцавица“ овог дела земље дуга је 68.1 км с'тим да на поменутој траси има укупно 19 тунела (9.759 метара) који чине готово 15 % комплетне пруге. Најдужи тунел „Трифковић (1.719 м) у потпуности је завршен док су тунели „Попаре“ (1.991 м) и Јовања (1.600 м) делимично пробијени. Пруга на којој се налази 69 мостова пројектована је за брзине возова од 120 км/сат и осовинско оптерећење од 22,5 тона. Прорачунска вредност радова на самом почетку, 1991. године, била је 250 милиона америчких долара а до сада је у пројекат уложено близу 50 милиона. Уколико би се идеја о железничком повезивању Западне Србије и Источне Босне коначно спровела у дело, пут роба из БиХ ка Македонији и Блиском истоку смањио би се за 190 км, до јужне и југоисточне Србије за 160 км а до Бара чак за 170 км. Процене су да би се годишње превозило око четири милиона тона робе и до милион путника.

Галерија слика