Министарка пољоприведе, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Јелена Танасковић оценила је на Копаоник бизнис форму да је у односу на прошли форум у Србији урађено доста на промени амбијента у сектору пољопривреде и да се сада већ разговара о инвестирању, о одрживој и конкурентној пољопривреди.

"Инвестирање, одржива и конкурентна пољопривреда је оно чему тежимо. Мислим да је рад државе препознат. Држава је донела врло конкретне мере и одлуке и то је оно о чему смо сад имали прилике да чујемо и причамо. Шта је то држава урадила, колико је држава примарног произвођача заштитила и колико је на тај начин цео аграрни сектор заштитила јер се без хране не може. То је наш приоритет", рекла је министарка Танасковић, која је учествовала на панелу "Одржива пољопривреда: Изазови за будућност".

Сада, како је додала, причамо пре свега о храни сточног фонда, али и свим другим пољопривредним гранама.

"Нашли смо мере, нашли смо пут којим ми идемо, нашли смо субвенције које дефинитивно дају резултат. Што се показало у 2023. години", рекла је министарка Танасковић.

Оно што је могло да се чује је да подржавају увођење еАграра односно дигитализације у пољопривреди, јер то свима даје информације које су нам потребне за инвестирање, за доношење одлука и генерално за нашу сарадњу, рекла је министарка Танасковић.

Након панела, говорила је и о положају малинара и свему што је држава урадила везано за договоре које су имали са произвођачима "црвеног злата".

Нагласила је да је Министарство пољоприведе, шумарства и водопривреде ове године на време почело да се бави малинама, и да се у нову откупну сезону улази са нешто више од 20.000 тона малине.

Додала је да су урадили прорачун и да може да каже да малинари ове године неће бити у проблему.

"Оно што је битно је да ћемо у нову откупну сезону малине ући са нешто више од 20.000 тона. То је добар податак", рекла је министарка Танасковић и ради поређења додала да смо прошле године у исто време имали преко 40.000 тона малине.

Како је рекла, то је показатељ да се тржиште полако враћа на своје.

"Ценовно је и даље нижа цена малине него што је било у претходном периоду, али морамо да се привикавамо на квалитетне услуге", рекла је министарка Танасковић и нагласила да је држава одржала још једно обећање дато малинарима, а то је да израчуна произвођачку цену.

"Друга ствар коју смо обећали примарним произвођачима малине, да ћемо урадити у овом периоду, пре него што они улазе у производњу малине, је то да Институт за воћарство у Чачку израчуна колико произвођача у 2024. години кошта производња малине", рекла је министарка Танасковић.

Према добијеним подацима, онај који има принос на 15 тона, њега произвођачка цена кошта 160 динара, за принос на 12 тона 200 динара, на 10 тона 240 динара, рекла је министарка Танасковић и додала да то показује да је произвођачка цена нижа што је принос малине већи.

"То је оно где се крећемо у 2024. години, имамо мале залихе", рекла је министарка Танасковић и додала да су све прилике да малина ове године неће бити у проблему.

Према њеним речима, потражња за малином ће бити већа.

"Нашим произвођачима бих рекла да наставе да се баве својом малином и нашим  црвеним златом, да отворимо нова тржишта", рекла је министарка Танасковић и додала да ће потражња за малином бити већа.

Извор: Танјуг