Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије Горан Весић најавио је да ће у 2024. години бити завршена изградња 166 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, као и брза пруга Нови Сад - Суботица у дужини од 108 километара и почети да се гради брза пруга од Београда до Ниша.

"Када су у питању ауто-путеви и брзе саобраћајнице, ми смо у 2023. години изградили и пустили у саобраћај 87,43 километара ауто-пута и брзих саобраћајница. То је заиста импозантан број километара и говори о томе колико ми инвестирамо", рекао је министар Весић.

Најавио је да ове године треба да се заврши брза саобраћајница Шабац - Лозница у дужини од 54 км и додао да је компанија Азвирт обећала председнику Републике Србије Александру Вучићу да ће до краја 2024. године пустити брзу саобраћајницу.

Друго, треба да се пусти део деонице 2 и цела деоница 3 у дужини од 46 км ауто-пута на Моравском коридору, рекао је министар Весић и подсетио да је у 2023. години отворено за саобраћај скоро 28 км ауто-пута.

"Део деонице 2 је од Кошава до Трстеника, то је 19,7 км и треба да се пусти део од Прељине до петља Адрани у дужини од 26,3 км, што значи да ћемо у 2024. години имати и Краљево и Трстеник на мрежи ауто-путева", рекао је министар Весић.

Додао је да треба у 2024. години да се заврши и део обилазнице Иверак - Лајковац у дужини око 5,4 км.

Такође, очекује да се у другој половини или крајем године заврши и деоница ауто-пута Кузмин - Сремска Рача у дужини од 18 км, која је део ауто-пута Београд - Сарајево.

Најавио је да ће до краја септембра бити завршена и деоница "Милоша Великог" од Паковраће до Пожеге у дужини од 19,5 км, пошто је већ скоро завршен тунел Лаз и треба извођачи да изађу из стене у тунелу Муњино брдо.

"Одмах крећемо да градимо са истом компанијом Пожега - Дуга Пољана, прву и десету деоницу, како бисмо наставили ауто-пут према Црној Гори", навео је министар Весић.

Последње планирано до краја 2024. године јесте пуштање у саобраћај дела брзе саобраћајнице на Дунавском коридору од око 23 км између излаза са  ауто-пут Београд - Ниш до петље Пожаревац.

"То значи да ће на српску мрежу ауто-путева бити прикључени и Краљево, Трстеник, Пожега, Пожаревац, Лозница и Ваљево", нагласио је министар Весић.

Додао је да ће бити урађен и наставак брзе саобраћајнице ка Бјељини од Слепчевића до Бадовинаца.

Подсећа да је у 2023. години у априлу отворена брза саобраћајница Нови Београд - Сурчин од 7,9 км, отворен Моравски коридор на делу Појате - Кошеви у  дужини од 27,83 км. 

Прво је пуштено 16,95 км, а потом и 10,78 км. Затим је комплетирана  обилазница око Београда до Бубањ Потока са додатних 9,6 км. 

Такође, пуштена је у полупрофилу прва деоница ауто-пута Ниш - Мерошина, од Мерошине до Белољина од 5,5 км и пуштен је ауто-пут Рума-Шабац од 24,6 км, као и мост преко Саве у Шапцу који је дужи од једног километра и пред сам крај 2023. години у саобраћај је пуштена и брза саобраћајница Ваљево - Лајковац у дужини од 13 км, навео је министар Весић.

На питање који су били резултати грађевинског сектора у 2023. години, истакао је да је то била добра добра година, што је реткост у Европи.

Рекао је да је у трећем кварталу 2023. године пораст вредности изведених радова у Србији била 19,3 одсто у односу на трећи квартал 2022. године, као и да је укупна вредност изведених радова посматрана у ценама у трећем кварталу повећана за 15,8 одсто.

Нагласио је да је у 2023. години забележен и раст броја запослених у грађевинској индустрији Србије и да се сада тај број приближава 180.000.

Министар Весић је напоменуо да је за капиталне инвестиције у 2024. години опредељено више од четири милијарде евра из републичког буџета.

Када је реч о завршетку брзе пруге до мађарске границе, министар Весић је рекао да ће бити потребно још два до три месеца за тестирање и очекује да у марту 2025. године буде пуштена у саобраћај брза пруга између Београда и Суботице, када ће путовање трајати само сат и десет минута.

Мађари ће њихову деоницу брзе пруге до Будимпеште завршити до 2026. године, рекао је министар Весић.

На питање када креће градња брзе пруге до Ниша, министар Весић рекао је да се овог месеца пуштају три тендера за надзор на три деонице и очекује да ћемо до јуна имати и тендере за изградњу и да ће до децембра почети изградња на првој деоници.

Навео је да ће та пруга бити дужине 230 км и да ће када буде готова од Београда до Ниша моћи да се стигне за око 100 минута.

Министар Весић је подсетио да је са Владом Северне Македоније потписан меморандум о сарадњи за брзу пругу Ниш - Скопље и навео да је наш део дуг 136 км, а њихов око 50 км пруге.

Министар Весић у 2025. години очекује и укључивање у саобраћај нових возова на регионалним пругама - 18 нових електромоторних гарнитура, који ће саобраћати према Новом Саду, Ваљеву, Ужицу, Нишу, Пријепољу, Краљеву.

Рекао је да ће се радити и на пројекту реконструкције више од 2.000 километара регионалних пруга, што нас чека у будућности, као и да ће се прво радити пруга од Панчева према Зрењанину, Кикинди и Суботици.

Друга пруга која ће се радити је од Суботице, Сомбора, Богојева, Сајлова и Новог Сада у дужини око 150 км, затим пруга између Врбаса и Сомбора од 50 километара, 208 км барске пруге између Ваљева и Врбнице.

Министар Весић рекао је да ће се реконструисати и пруга између Краљева и Крагујевца, као и деоница од Краљева до Пожеге, чиме ће се та пруга везати  на пругу Београд - Бар. 

"Ми ћемо, када будемо радили ту пругу Сталаћ - Краљево - Рудница, која је на самој административној линији са Косовом и Метохијом, од Рашке продужити пругу до Новог Пазара. Тако да нас чекају заиста бурне године када је у питању инвестирање у инфраструктуру", рекао је министар Весић.

По питању обнове постојеће путне мреже, рекао је да је у реконструкцију путева у 2023. години уложено око 350 милиона евра у око 500 км путева, што је највише до сада.

Напомиње да у Србији има око 14.000 км путне мреже не рачунајући ауто-путеве и брзе саобраћајнице, од чега је потребна реконструкција око 7.000 до 8.000 км путева.

"Председник Вучић је најавио велику кампању у којој треба да обезбедимо прво милијарду евра, па додатних милијарду. Са првом милијардом треба да урадимо прво око 2.000 километара путева и после још 2.000 км", додао је министар Весић.

Очекује да ће 2025. године домаће путарске фирме добити уговоре на четири године за реализацију тог посла.

Министар Весић је подсетио да је Србија у 2023. години увела заједнички таг за плаћање путарине са Северном Македонијом, као и да су потписани уговори за увођење заједничког тага са Хрватском и Црном Гором.

Очекује да то буде урађено до пролећа и додаје да се воде преговори о томе и са Албанијом, Италијом, Грчком и Босном и Херцеговином.

Са Мађарском је нешто компликованија ситуација, јер су тамо вињете, али јесте у плану да и са том земљом интегришемо наплату путарине, тако што би се вињета куповала преко нашег тага, али је ту потребно мало више посла, рекао је министар Весић.

Наводи да је у 2023. години од наплате путарине добијено рекордних скоро 40 милијарди динара и да се очекује још више у 2024. години.

"Кад су у питању пруге, ми смо превезли шест милиона путника у 2023. години, што је заиста невероватно", нагласио је министар Весић.

Рекао је да је у 2023. години возом у Србији превезено рекордних више од седам милиона путника и нагласио да се заиста догађа ренесанса српских железница, јер ће када буду завршено сви предвиђени пројекти бити још више путника.

"Такође на београдском аеродрому "Никола Тесла" смо имали скоро осам милиона путника, а "Air Serbia" је превезла 4,1 милион путника. То су све рекорди, а обарају их и аеродром "Константин Велики" у Нишу. Све вам то говори о томе како се развија наш саобраћај и колико саобраћај постаје значајан за нашу привреду", навео је министар Весић.

На питање да ли су се одазвале околне државе на позив који су упутили Србија и Мађарска да се придруже изградњи брзе пруге, министар Весић је рекао да су он и колега из Мађарске министар Јанош Лазар позвали, осим Македонаца, и Бугаре, Турке, Грке и Албанце да граде брзу пругу како би цео регион био повезан.

Навео је да би онда постојала међународна брза пруга и да би све земље имале и много већу зараду од железнице.

Министар Весић је рекао да је важан железнички правац према Скопљу, Солуну и Атини, али и према Бугарској и Истанбулу.

Подсетио је да се ради на реконструцији пруге Ниш - Димитровград која ће бити за брзину од 120 км на сат и додао да Србија са Бугарском договара и нову трасу брзе пруге од Ниша до Бугарске.

"Бугари већ раде од Софије према Драгоману за брзину возова од 160 км на сат, а Турци крећу да раде пругу од Истанбула до турско-бугарске границе. И ми можемо да имамо тај крак брзе пруге према Софији и Истанбулу. Тог тренутка Србија постаје саобраћајно најзначајнија земља Западног Балкана, јер све брзе пруге иду преко Србије и према Истанбулу, Солуну,  сутра према Атини, Будимпешти, Бечу, Прагу", навео је министар Весић.

На питање колико ће изградња "EXPO 2027" утицати на грађевинарство, рекао је да то није само београдски пројекат већ пројекат који ће покренути целу земљу, јер се 2027. године очекује велики број посетилаца које треба примити.

Нагласио је да је зато значајно што је отворен реконструисани Сава центар који је најбољи конгресни капацитет од Беча до Истанбула.

Министар Весић је додао да ће "EXPO 2027" покренути и изградњу нових хотела високе категорије, али не само у Београду већ и у Новом Саду, Нишу и другим деловима земље.

Тако да је "EXPO 2027" развојна шанса за читаву Србију, јер ће имати огроман утицај на развој привреде и домаћи БДП, нагласио је министар Весић.

 

 

Извор: Танјуг