Председник Српске напредне странке и саветник председника Републике Србије за регионална питања Милош Вучевић изјавио је данас да је поносан на велики број грађана који је данас пешке стигао из Новог Сада у Сремске Карловце, како би присуствовали обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане у хрватској оружаној акцији "Олуја" и истакао да не смемо заборавити страдање српског народа у Крајини.

"Тај марш треба да нас подсети на страдање избегличке колоне Срба из Крајине 1995. године. Нажалост, те колоне су нам се више пута понављале и деведесетих, али и почетком овог века смо имали погроме нашег народа, пре свега на Косову и Метохији. Поносан сам на људе који су то организовали, а са нама је и Влада Балаћ, студент Факултета техничких наука, неко ко је од студената који жели да студирају био најактивнији. Честитам и њему и његовим другарима и другарицама, који су безбедно стигли у Сремске Карловце", рекао је Вучевић новинарима.

Истакао је да страдање српског народа не смемо заборавити, али не да бисмо остали заглављени у прошлости, већ да би разумели ствари како нам се оне више не би поновиле.

"Начин обележавања мора да буде у складу са 30 година од страдања нашег народа у Републици Српској Крајини, етничког чишћења и злочиначких акција, Олуја. Злочиначка акција је била и Бљесак 1. маја исте те године, када су хрватске снаге очистиле Западну Славонију, а онда почетком августа 1995. наш народ из Крајине, пре свега Далмације, Лике, Кордуна, Баније", рекао је Вучевић.

Додао је да је поносан на српске породице које су своје нове домове нашле у Србији, односно у Војводини.

"Ту су имали највише рођака, то им је било и најближе географски и заиста су постали нераскидиви део заједнице из свих ових градова и општина. И у Сремским Карловцима живи велики број Срба из Крајине, то су вредне породице, које су неотуђиви део ових локалних средина и ту истину, ако смо народ достојан будућности, не прошлости, него будућности, не смемо да заборавимо", истакао је Вучевић.

Додао је да је посебно поносан на чињеницу да Србија и Република Српска од 2012. и 2013. обележавају заједно све битне датуме.

"Већ је пун трг, а верујем да ће тек пристићи. Чекамо председника Србије и патријарха", рекао је Вучевић.

Вучевић је, одговарајући на питање новинара да прокоментарише изјаву новинарке Марине Фратуцан која је поставила питање због чега се Србија "бави Милорадом Додиком", истакао да је Србија један од потписника Дејтонског споразума.

"Дејтонски споразум је део Устава Босне и Херцеговине. Србија има обавезу да се изјашњава по питању Дејтонског споразума јер је један од гарантора мира у Босни и Херцеговини, односно имплементације примене Дејтонског споразума. И они то знају, ови лидери из Сарајева, само се праве наивни", рекао је Вучевић.

Не можемо остати неми на бол српског народа и да не видимо да то неко слави

Вучевић је изјавио вечерас уочи обележавања три деценије од акције "Олуја" и егзодуса Срба из Српске Крајине, да Србија жели најбоље могуће односе са Хрватском, али да не може остати нема, глува и слепа на бол српског народа и не може да не види да неко тај бол слави као свој успех и победу. 

Вучевић је нагласио је да није довољно да се сви једном годишње окупе и да председници Србије и Републике Српске имају беседу, да се патријарх након молебана обрати народу, већ да о томе мора да се учи из уџбеника.

"Годишње окупљање је значајно али није довољно, о томе морамо да учимо млађе генерације. Морамо да разумемо, прошло је 30 година, многи људи, многи актери са једне и са друге стране више нису живи. Неки од најважнијих актера нису живи. Деца која су била тад у избегличким колонама данас су већ озбиљни људи", рекао је Вучевић на питање новинара шта би још требало урадити да као држава ојачамо сећање, поготово младих, на све злочине над Србима.

Вучевић је додао да многи млади, попут Владимира Балаћа који је данас заједно са другарима ишао пешице од Новог Сада до Сремских Карловаца, како би стигао на одржавање великог комеморативног скупа, нију били ни рођени тада.

"Али знају нешто, чули су. Чули су најчешће по кућама и видели су да држава пре десет година заједно са Републиком Српском почела да обележава заједнички тај догађај на начин какав треба и не само овај", казао је Вучевић и нагласио да је заједничко обележавање велика политика Вучића и Додика односно руководства Београда и Бањалуке.  

Додао је да ипак може да се примети да код нас пола људи не сме да каже Српска Крајина и да одмах гледају да се не замере неком у Хрватској или неком амбасадору.

"Готово им је непријатно то да изговоре. Ми као да се стидимо сами себе или не можемо да кажемо шта је истина. То не значи да желимо свађу с Хрватима. Ми желимо најбоље могуће односе с Хрватском. Ми живимо једни поред других и природно је да две државе сарађују", нагласио је он.

Вучевић је додао да Србија ипак не може да остане ни нема, ни глува, ни слепа на бол српског народа.

"Али ми не можемо да останемо неми и глуви и слепи на бол нашег народа и да не видимо да неко слави тај бол као свој успех и своју победу. Ми не славимо када Бошњаци тугују за својим сународницима у Сребреници. Србија ћути тада. И разуме и поштује бол Бошњака. А у Хрватској се слави победа, како они кажу, протеривање српског народа из Крајине у којој су људи живели вековима, што се види и по топонимима и црквама...", казао је Вучевић.

Вучевић је нагласио да је тада српски народ почишћен као гумицом.

То је, како је додао, био план Фрања Туђмана.

Према његовим речима, постоји аудио снимак на којем се чује како каже да Србима треба задати такав ударац да се више никад не опораве. 

"И то је био циљ, операције 'Олуја'", казао је Вучевић и додао да не треба заборавити ни помоћ који су добили од НАТО снага. 

НАТО снаге претходно су бомбардовале позиције Војске Републике Српске Крајине, одсекле све радарске положаје и све комуникационе везе и практично је учинили слепом и глувом пред нападима тада многоструко бројније хрватске армаде, рекао је Вучевић.

Извор: Танјуг