Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић рекла је да је прошле године покренут замајац инвестиција у области животне средине, захваљујући којима ће у наредних пет година еколошка слика Србије бити значајно боља.

"Колико смо озбиљни у намери да решимо вишедеценијске еколошке проблеме, најбоље говори то што је буџет министарства које водим у 2021. години повећан за 50 одсто у односу на претходну годину, а у овој години је повећан још 20 одсто у односу на 2021. годину. За непуне две године у ову област је уложено више него икад. Решавали смо горуће проблеме, а паралелно са тим направили смо јасан план и динамику за наредни период. У Србији се први пут системски ради на изградњи еколошке инфраструктуре, што је од изузетног значаја за квалитет живота и подизање стандарда заштите животне средине", рекла је Вујовић.

Говорећи о еколошким проблемима који су решени њеним доласком на чело ресора заштите животне средине, Вујовић наводи да је санирана и рекултивисана депонија Стањевине у Пријепољу, која је 40 година била ругло и "еколошка бомба" на обали реке Лим.

"Након уклањања велике количине отпада из Потпећког језера, поставили смо и ланчанице на реци Лим, како се више не би поновила еколошка катастрофа која нас је задесила почетком прошле године. Завршили смо санацију депоније Прелићи у Чачку, у току је озелењавање, а у наредном периоду план је да се на том месту изгради парк. Санирали смо и депонију Совљак у општини Богатић, која се налазила у близини приватних кућа и производње здраве хране, а завршавамо и санацију депоније у Трстенику. Прошле године смо очистили 500 дивљих депонија у нашој земљи. За неке од очишћених локација министарство је обезбедило и видео-наџор како би се спречило поновно одлагање отпада на тим местима", нагласила је Вујовић.

Према њеним речима, у току је и изградња трансфер-станица у Новој Вароши, Петровцу на Млави и Књажевацу. Паралелно са тим, интензивно се ради на завршавању пројектно-техничке документације за изградњу модерних регионалних и рециклажних центара у Ваљеву, Сомбору, Новој Вароши и Ужицу, као и у Пироту, Сремској Митровици, Рашкој и Пожаревцу.

"Управљање отпадом један је од највећих еколошких проблема у Србији и посвећени смо његовом решавању. Изградњом регионалних центара биће комплетирана инфраструктура за управљање и третман отпада по савременим стандардима за више од 50 градова и општина", рекла је Вујовић.

Додала је да је имплементација циљева Зелене агенде међу приоритетима, а најбољи доказ да је Србија на правом путу јесте отварање преговарачког поглавља 27 - Животна средина и климатске промене, у оквиру Кластера 4, у преговорима са Европском унијом.

Вујовић је истакла да је током прошле године усвојено шест закона, међу којима и дугоочекивани Закон о климатским променама, и додала да ће Србија наставити да усклађује регулативу са ЕУ прописима.

Уз подршку министарства реализовани су и пројекти за очување земљишта у 43 локалне самоуправе, што ће бити настављено и ове године. Вујовић је навела да ће се и ове године интензивно радити на чишћењу Србије од дивљих депонија које загађују земљиште, ваздух и водотокове. За уклањање сметлишта и постављање видео-наџора држава ће издвојити 100 милиона динара.

Од великог значаја су, како је рекла, и пројекти за чистији ваздух који су, након три јавна конкурса, успешно спроведени у више од 50 градова и општина у 2021. години.

"Мењали смо котларнице у јавним установама и градским топланама у Косјерићу, Ваљеву, Новом Пазару, Лесковцу, Кули и другим градовима и општинама. Обезбедили смо и субвенције за грађане, како бисмо их подстакли да замене своја ложишта и почну да користе еколошки прихватљивије енергенте. Пројекте за замену индивидуалних ложишта реализовали смо у Ужицу, Новом Пазару, Нишу и другим локалним самоуправама у којима постоји проблем прекомерног загађења. Захваљујући средствима министарства, у прошлој години Србија је постала богатија и за више од 150.000 нових садница", рекла је Вујовић.

Пројекти за чистији ваздух настављају се и у овој години. Путем јавних конкурса, градовима и општинама додељено је 450 милиона динара, и то за замену котлова у објектима јавне намене, ложишта у домаћинствима и пројекте пошумљавања.

"Бољи квалитет ваздуха остаје наш главни приоритет. Конкурсе смо већ спровели и ускоро креће реализација пројеката у готово 60 локалних самоуправа", истакла је Вујовић.

Ову годину ће, како је додала, обележити и почетак изградње канализационе мреже и првих постројења за прераду отпадних вода, која су у плану у 26 локалних самоуправа.

"Министарство које водим наставиће да спроводи зелене пројекте у градовима и општинама широм Србије, како бисмо у сваком месту подизали квалитет животне средине, а тиме и квалитет живота грађана. Чиста и здрава Србија залог је за будуће генерације, али и циљ који удруженим снагама можемо да остваримо", поручила је Вујовић.

Котларнице прелазе на гас

Влада Србије подржала је и изградњу нове гасне котларнице у Смедереву, која ће грејати више од 15.000 квадрата стамбеног и пословног простора. Такође, у току је реализација капиталног пројекта у Крагујевцу, где се мења комплетна котларница у градској топлани, која ће од следеће грејне сезоне, уместо угља и мазута, користити гас. У склопу овог пројекта биће санирана и депонија са 40.000 тона пепела, што ће, према речима Вујовић, у великој мери смањити аерозагађење у Крагујевцу.

Из фабрика 5.000 тона опасног отпада

Говорећи о резултатима ресора на чијем челу се налази, Вујовић је посебно нагласила да је током 2021. године уклоњено око 5.000 тона опасног историјског отпада из фабрика у стечају. Он се, како је навела, први пут чисти до нултог стања, за разлику од ранијих година, када је уклањан само парцијално.

Извор: Новости